Čitalački klub FFUNS

(PDF) (epub)

Razgovor o knjizi održaće se u sredu 21maj25 u 16:00 u učionici 101. Moderator će biti doc. dr Miloš Jocić (Odsek za srpsku književnost).

(PDF) (epub)

Junakinja romana VEGETARIJANKA južnokorejske spisateljice Kang Han (한강, 채식주의자 / CHAESIKJUUIJA, 2007; prev. engleskog prevoda Ana Marija Grbić, 2016/2025, Dereta/Čarobna knjiga) živi u skladnom braku. Njen muž uzrok miru i stabilnosti njihovog odnosa vidi u činjenici da svoju suprugu zapravo ne voli. A i zašto bi? Prosečnog mu je izgleda, dosadnih stavova, nezanimljive ličnosti, uopšte neupečatljiva u svakom vidu. Gospodinu mužu takva veza odgovara; njemu je uostalom potreban dispanzer kućanskih i seksualnih usluga, a ne tamo neka partnerka ili srodna duša. Ovaj idilično korporativni brak kvari se jedne noći kada pripovedačeva supruga, nakon uznemirujućeg sna, prestaje jesti meso — što nailazi na šok, osudu i bes čitave uže & šire porodice. Jezovito delo najskorašnjije nobelovke bavi se temama nasilja, zlostavljanja i traume, otkrivajući memljive podrume mizoginije i patrijarhata u Južnoj Koreji — zemlje Samsunga, Starkrafta, k-popa i vasionskog BDP-a od čije bi se feudalizmu slične društveno-rodne nejednakosti i Bori Stankoviću zaledila krv u žilama.

Razgovor o knjizi održaće se u sredu 14maj25 u 16:00 u učionici 101. Moderator će biti doc. dr Miloš Jocić (Odsek za srpsku književnost).

(PDF)

Toni Hogland (Tony Hoagland, 1953–2018) savremeni je američki pesnik. Njegove ispovedne pesme su zezatorske, temom svakidašnje & tonom između melahnolije i stendapa. PSIHOTERAPEUT, BIVŠI SVEŠTENIK, LEČI STRAH OD BOGA (prev. Alen Bešić, 2020, Kontrast; PRIEST TURNED THERAPIST TREATS FEAR OF GOD, 2018, Graywolf Press) poslednja je pesnikova za života objavljena zbirka, i u njoj susrećemo Hoaglandove voljene teme — kao što su uspomene, politika, popularna kultura, književnost, anti-elitizam, ekologija, ljubav, međuljudski odnosi, vera — i jednu novu: smrt. Budući da je knjižuljak nastajao tokom pesnikove borbe sa rakom, u posebnim se pesmama ove zbirke zapisuju i pesnikova gorkoslatka meditativna iskustva sa bolničkih terapija. Šta je zadatak ispovednog pesnika osim da piše ispovesti? Sa istom životnom slašću Hoagland je pisao o krš vikend-romanima, Foks Njuzu i sopstvenoj hemoterapiji — blisko i nepretenciozno kao da sa nama razgovara telefonom.

Razgovor o knjizi održaće se u sredu 7maj25 u 16:00 u učionici 101. Moderator će biti doc. dr Miloš Jocić (Odsek za srpsku književnost).

(PDF)

Devetogodišnji Agi živi životom samotnjaka. Za njegove prezauzete roditelje — cela se porodica zbog njihovih poslovnih karijera selila osamnaest puta — Agi je kućna avet, kao uostalom i oni za njega: jedno su drugom tranzitorne pojave što se ponekad čuju u domu, u vidu lupkanja ili mrmljanja, a da se nikada ne susretnu. Možda je pak i takvo ignorisanje bolje od vršnjačkog spopadanja koje Agi trpi u školi. Agijevi tužni dani ispunjeni plakanjem i sanjarenjem prekidaju se kada u njegov život poput tornada pete kategorije uleti komšinica Ema. Ema je penzionerka slobodarskog duha, neopterećena smaračkim društvenim obrascima i barijerama zdravog razuma; mudra je poput Bude i udarena ko ekser. Ona postaje Agijeva mentorka, saučesnica, zaverenica — i prijateljica. Ispričan otkačenim jezikom apsurda, humora i fleš-fikcije („kratke kratke priče“ po Vuku), roman AGI I EMA Igora Kolarova (2002, Laguna) delo je u slavu drugarstva, maštarenja i pronalaženja lepote — & srodnih duhova — u svakom ćošku života.

Razgovor o knjizi održaće se u sredu 30apr25 u 16:00 u učionici 101. Moderator će biti dr Marina Tokin (Odsek za srpsku književnost).

(PDF) (epub) (azw3)

Glavni junak romana TUNEL argentinskog pisca Ernesta Sabata (EL TÚNEL, 1948, Editorial Sur; prvi prev. Rajna Đurđev, 1969, Rad), Huan Pablo Kastel, slikar je dostojne karijere, priznat u društvu i poštovan od strane kolega. Ispod epidermisa javne pojave, Kastel je sličniji mizantropskom tviterašu nego ostvarenom umetniku. Svašta mu smeta, od gotovo svega zazire i mnogo šta mrzi — npr. debele knjige, slepe ljude, psihoanalitičare, komuniste i bilo kakva društva, udruženja ili zborove. Njegova tumarajuća ispovest klupko je gunđanja, svađanja, paranoje, hiperanaliziranja i opsesivno-kompulsivnih misli usmerenih protiv kolektivnog debiliteta svih ostalih na svetu. Za Kastela je stoga velika stvar kada naleti na Mariju Iribarne: prvu ženu & jedino ljudsko biće koje ga razume do najdubljih atoma njegove podsvesti. Sa ovim se novim životnim iskustvom naš junak nosi kako jedino zna: Mariju I. prvo proganja, a potom ubija.

Razgovor o knjizi održaće se u sredu 23apr25 u 16:00 u učionici 101. Moderator će biti doc. dr Miloš Jocić (Odsek za srpsku književnost).

(PDF) (epub) (azw3)

Nakon što su ga izbacili iz dve škole za dečake, šesnaestogodišnjeg Holdena Kolfilda izbacuju i iz treće. Junaka LOVCA U ŽITU američkog pisca Dž. D. Selindžera (Jerome David Salinger, THE CATCHER IN THE RYE, 1951, Little, Brown and Company; prvi prevod Nikola Kršić, 1958, Svjetlost) to međutim ne sekira. Holden, srednje dete uvažene velegradske porodice, autsajder je. On puši preko mere, pije kada uspe prevariti kelnere, mizernog je rečnika (doduše izvanrednog pripovednog dara, što je jedina pohvala koju dobija od nastavnika) i abrazivnog ophođenja prema drugima. Odlučivši da ranije isprazni sobu svog sada već bivšeg internata, Holden odlazi na produženi vikend u Njujork tokom kojeg pratimo njegovu odiseju intruzivnih misli i samouništavajućeg ponašanja. Uprkos prvim utiscima Holden ipak nije džiber. Samo mu je dosta društvene mimikrije i silnih veštaka, licemera i glumaca kojima je okružen. No — da li je njegov otpor prema folirantima iskren vapaj čiste duše, ili odbrambeni mehanizam od nasilne melanholije koja Holdena sve halapljivije nagriza?

Razgovor o knjizi održaće se u sredu 16apr25 u 16:00 u učionici 101. Moderator će biti doc. dr Miloš Jocić (Odsek za srpsku književnost).

(PDF) (epub) (azw3)

Jakov Petrovič Goljatkin, glavni junak DVOJNIKA Fjodora Dostojevskog (prev. Ljudmila Dimitrijević; Фёдор Михайлович Достоевский, ДВОЙНИК: ПЕТЕРБУРГСКАЯ ПОЭМА, 1846), sanktpeterburški je činovnik koji ne zna šta će sa sobom. U društvu je nesiguran i uznemiran, ponašanje mu je manično i paranoidno, a sa drugima priča nejasno i nepovezano. Drugi ljudi na Goljatkinove asocijativne tokove misli i neobične razgovorne fiksacije ne reaguju prijatno: prema njemu su hladni, odbojni, pa i podsmešljivi. Ne razlikuje se u tome ni Goljatkinov terapeut — ili je možda sve u činovnikovoj glavi? Da je danas među nama, rekli bismo da je Goljatkin socijalno anksiozan ili možda na autističkom spektru. A život mu još grđi postaje kada u njega ušeta izvesni Jakov Petrovič Goljatkin: čovek istog imena, prezimena, profesije, mesta zaposlenja, rodnog mesta, te identičnog odevanja i izgleda. Od Goljatkina Seniora se, međutim, ovaj Goljatkin junior odlikuje sasvim suprotnim manirima. On je staložen, harizmatičan, otvoren, samouveren i (što je najgore) omiljen u društvu. Stoga našem glavnom junaku postaje neprijatelj broj jedan.

Razgovor o knjizi održaće se u sredu 9apr25 u 16:00 u učionici 101. Moderator će biti prof. dr Miloš Jocić (Odsek za srpsku književnost).

(PDF) (epub) (azw3)

NOVI JERUSALIM Borislava Pekića (1988, Nolit) zbirka je ezoteričnih pripovedaka odvojenih vremenom i prostorom: glavni junaci uključuju srednjevekovnog helenskog majstora-drvodelju sumnjivo božanske veštine, sedamnaestovekovnog engleskog lovca na veštice jednako veštičijih moći, činovnika koji pokušava da sačuva glavu na ramenima tokom Francuske revolucije, te arheologa iz daleke 2999. godine zanetim nad ruševinama drevne Zemlje. Pekić je zbirci priča dodelio kreativan podnaslov „Gotska hronika“, iako na prvi pogled delo nema poveznica ni sa gotskom književnošću, ni sa književno-istorijskim žanrom hronike. Ipak, ispod površine se tajnim poveznicama i ponavljajućim utvarnim detaljima — duhovima, demonima, alhemijskim simbolima i zodijačkim značenjima — sve storije ovog romana spajaju u zajednički okultni roman. Koje je njegovo skriveno značenje? Vidimo se na BČK.

Razgovor o knjizi održaće se u sredu 2apr25 u 16:00 u učionici 101. Moderator će biti prof. dr Miloš Jocić (Odsek za srpsku književnost).

(PDF) (epub) (azw3)

Pripovetka SMRT IVANA ILJIČA Lava Tolstoja (Лев Николаевич Толстой, СМЕРТЬ ИВАНА ИЛЬИЧА, 1886) veliki je roman u malom pakovanju. Povest o životu, braku, karijeri, ljubavima, usponima, padovima, svađama, uživanjima, sumnjama, bolesti, smrti i bdenju sudskog službenika Ivana Iljiča Golovina priča je o stvarima o kojima kad-tad razmišljamo u tri ujutru: živimo li ispunjen život? jesmo li smo srećni? možemo li nešto promeniti? želimo li izgovoriti ono što prećutkujemo? ili se makar pomiriti sa sobom? Ovo pozno remek-delce L. N. Tolstoja nadahnulo je, između ostalog, nekoliko igranih filmova: IKIRU Akire Kurosave (生きる, 黒沢 明, 1952) i LIVING (2022), za koji je scenario pisao nobelovac Kazuo Išiguro (Ishiguro, 石黒 一雄). Razgovor o knjizi održaće se u sredu 26mar25 u 16:00 u učionici 101. Moderator će biti doc. dr Miloš Jocić (Odsek za srpsku književnost).

(PDF) (epub)

Prema spisateljici IGARA GLADI Suzan Kolins (2009, Alnari, prev. Maja Kostadinović; Suzanne Collins, THE HUNGER GAMES, 2008, Scholastic Press), njeno je najpoznatije delo nadahnuto antičkim mitom o Minotauru i lavirintu. Atinjani, nakon razarajućeg rata sa Krićanima, prinuđeni su bili da kralju Minosu plaćaju danak u krvi: uslovi ove osvete uvijene u celofan primirja podrazumevali su žrtvovanje sedam momaka i sedam devojaka kritskom despotu, odnosno njegovom ljudožderskom čudovištu u središtu lavirinta. U IGRAMA GLADI, dvanaest momaka i devojaka pokupljenih iz sirotinjskih distrikta futurističke, dekadentne Severne Amerike prinuđeni su da se, kao odmazda za neuspeli ustanak svojih predaka, međusobno kolju, u prenosu uživo, kao zabava za svoje nedodirljive vladare.

U poslednjih sto i kusur godina iznedrio se u književnoj istoriji nov, do tada nepoznat žanr: distopična književnost. Šta je bilo toliko distopijski inspirativno za pisce poznog XIX i čitavog XX veka, pitanje je za istoričare, filozofe i terapeute. Nakon remek-dela distopijske fantastike poput POSLE MILIJON GODINA Dragutina Ilića (1889), MI Jevgenija Zamjatina (1924), VRLOG NOVOG SVETA Oldosa Hakslija (1932) i HILJADU DEVETSTO OSAMDESET ČETVRTE Džordža Orvela (1949), na početku XXI veka distopične teme prodrle su i u omladinsku književnost — a serijal Suzan Kolins najpopularnije je najpopularnije najuticajnije delo ovog pokreta.

Razgovor o knjizi održaće se u sredu 19mar25 u 16:00 u učionici 101. Moderator će biti doc. dr Miloš Jocić (Odsek za srpsku književnost).