Čitalački klub FFUNS

(PDF)

Leto je 1389. godine & atmosfera je napeta. Vazduh trepti kao da nebo gori. Osećaju to svi od piljarica na novobrdskoj pijaci do poglavara kruševačkog dvora. Srbija je na povesnom raskršću, ili radije pred istorijskom slepom ulicom: za samo nekoliko dana, na Kosovo polje stiže turska vojska, najveća armija na svetu, sa dvostruko više ratnika nego što ih Srbi mogu okupiti. Nazad nema, diplomatije više nema, pregovora nema. Iako pod stresom, viteški vladar Lazar nepokolebljiv je predvodnik. Srbija sa njim postaje branikom Hrišćanstva, nova Sveta gora, prašnjavi dragulj pravoslavlja, spremna da padne kako bi spasila kontinent osvajačke sile sa drugog sveta.

Mit o Kosovskom boju svi znamo. Ali nije za učesnike bitke sve bilo svetlo & slatko kao što priče pripovedaju. Razumniji ljudi, uzemljeni i realnog pogleda na situaciju — neki su cinici, neki istinski empatični — u nastupajućem pokolju ne vide slavnu žrtvu, već samo pokolj. Vrede li nam šta ideali ako se sutra svejedno probudimo bez noge, ruke ili, što je verovatnije, glave? Sama je Srbija branik Nebesa samo u glavi dobronamernih fanatika; na javi, Srbija je propadajuće carstvo, udaljena od dana slave, svedena na zavađene faude načete korupcijom i mahinacijama prevrtljivih i za vlašću alavih lokalnih vlastelina. (Neki bi od njih radije prihvatili stvarnost na terenu, tj. turski dinar, nego imaginarno carstvo nebesko.) Na drugoj strani od anđeoskog Lazara i paladina Obilića, Vuk Branković sa svojom mrežom uhoda, špijuna i žbirova izvodi grozniju destabilizaciju države nego što je mit ikada zamislio.

U svojoj drugoj po redu drami nadahnutoj usmenom srpskom poezijom nakon HASANAGINICE (1973), Ljubomir Simović — jedan od naših najvećih savremenih pesnika i dramaturga — u BOJU NA KOSOVU (1988/2002) takođe piše savremeni retelling obogaćen britkim pesništvom, crnim humorom, moćnim mislima i elementima političkog trilera. Bez obzira da li ste patriota do poslednjeg navoja DNK koda ili nadnacionalni kritičar racionalnog duha, BOJ NA KOSOVU pruža ponešto za oba registra: istovremenu slavu naše hiljadugodišnje legende o viteškoj časti, plemenitim kraljevima i herojima većim od života, ali i razgradnju mita što je enable-ovao naše porive za samouništenjem.

Razgovor o knjizi održaće se u sredu 25jun25 u 16:00 u učionici 101. Moderator će biti doc. dr Miloš Jocić (Odsek za srpsku književnost).